Anksioznost ne mora uvek da izgleda dramatično. Kod mnogih ljudi ona postoji godinama, a da nikada nisu dobili dijagnozu niti potražili stručnu pomoć. Razlog je jednostavan – simptomi se često mešaju sa stresom, umorom ili “takvim periodom u životu”.
Iako samo lekar može postaviti zvaničnu dijagnozu, postoje jasni signali koje možeš primetiti sam kod sebe. Telo i um gotovo uvek šalju upozorenja, samo ih često ne povezujemo.
Šta je anksioznost u svakodnevnom životu
Anksioznost nije isto što i strah. Strah ima jasan uzrok i prolazi kada opasnost nestane. Anksioznost je stalno stanje unutrašnje napetosti, brige i iščekivanja da će se nešto loše desiti, čak i kada za to nema realnog razloga.
Mnogi ljudi sa anksioznošću funkcionišu normalno: rade, razgovaraju, smeju se. Ipak, unutra se stalno osećaju kao da su “u pripravnosti”.
Telesni znakovi koje ljudi često ignorišu
Anksioznost se vrlo često prvo manifestuje kroz telo, a ne kroz misli. Najčešći znaci su:
Učestalo lupanje srca bez fizičkog napora, plitko disanje ili osećaj da ne možeš da udahneš dovoljno duboko. Česta je i napetost u ramenima, vratu ili vilici, kao i stiskanje zuba tokom dana ili noći.
Mnogi primećuju i probleme sa varenjem – nadutost, grčeve u stomaku, mučninu ili potrebu za čestim odlaskom u toalet u stresnim situacijama. Telo reaguje pre nego što um postane svestan problema.
Psihološki simptomi koji deluju “normalno”
Anksioznost se često krije iza ponašanja koje društvo smatra normalnim ili čak poželjnim. Na primer, stalna potreba da sve bude pod kontrolom, preterano planiranje ili neprestano razmišljanje o budućim scenarijima.
Osobe sa anksioznošću često analiziraju razgovore nakon što se završe, pitajući se da li su rekli nešto pogrešno. Često imaju osećaj unutrašnjeg nemira, iako spolja deluju smireno.
Teško im je da se opuste, čak i u trenucima kada “nema razloga za brigu”. Um jednostavno ne prestaje da radi.
Kako anksioznost utiče na san
Problemi sa snom su jedan od najčešćih znakova anksioznosti. To ne mora biti nesanica u klasičnom smislu, već:
Teško uspavljivanje zbog misli koje ne prestaju, buđenje tokom noći sa osećajem nelagodnosti ili rano buđenje uz osećaj napetosti. Mnogi se ujutru bude umorni iako su spavali dovoljan broj sati.
San je prvi koji strada kada je nervni sistem stalno preopterećen.
Emocionalni obrasci koji ukazuju na anksioznost
Anksioznost često prati pojačana osetljivost. Sitnice mogu izazvati jaku reakciju, nervozu ili povlačenje. Prisutan je i strah od greške, neuspeha ili razočaranja drugih.
Neki ljudi izbegavaju određene situacije, ne zato što ih ne vole, već zato što im izazivaju nelagodu koju ne umeju da objasne. To može biti okupljanje, telefoniranje, javni nastup ili čak obični razgovori.
Kada je vreme da se zapitaš ozbiljnije
Ako prepoznaješ više ovih znakova kod sebe i oni traju mesecima, važno je da ih ne ignorišeš. Anksioznost se retko povlači sama od sebe ako se osnovni uzrok ne razume.
To ne znači da odmah moraš kod lekara, ali znači da treba da obratiš pažnju na svoj tempo života, količinu stresa i način na koji se nosiš sa brigama.
Zašto je važno prepoznati anksioznost na vreme
Kada se prepozna na vreme, anksioznost se lakše drži pod kontrolom. Ignorisanje simptoma često dovodi do pojačavanja problema, iscrpljenosti i dodatnih telesnih tegoba.
Razumevanje sopstvenog stanja je prvi korak ka boljem mentalnom balansu, bez obzira na to da li ćeš kasnije potražiti stručnu pomoć ili raditi na promenama samostalno.
Anksioznost ne mora da ima etiketu da bi bila stvarna. Ako se često osećaš napeto, iscrpljeno, preopterećeno mislima i bez pravog razloga za brigu, verovatno postoji unutrašnji nemir koji traži pažnju.
Slušanje sopstvenog tela i uma nije slabost, već znak svesti i brige o sebi.